U februaru 2018. godine, u partnerstvu sa Evropskom klimatskom fondacijom (ECF) ASOR je započeo sa realizacijom projekta „Mobilizacija i uključivanje zainteresovanih strana u proces stvaranja održive energetske politike Srbije“.

U projekat su bili uključeni donosioci odluka, predstavnici industrije i organizacije civilnog društva aktivne u oblasti održive energije u Srbiji.

Pored promene pristupa kreiranju energetske politike u zemlji uspostavljanjem mehanizama za uključivanje relevantnih zainteresovanih strana u proces, cilj projekta je takođe bio davanje značajnog doprinosa poboljšanju nacionalne energetske regulative stvaranjem preporuka za njeno sprovođenje kroz saradnju sa različitim sektorima i korisnicima energetske politike.

Tokom projektnog kursa organizovane su tri fokus grupe i jedna završna radionica, koja je uključivala učešće ukupno 87 učesnika iz 46 različitih organizacija i institucija.

1. Radionica - fokus grupa sa organizacijama civilnog društva u Srbiji

 

Prva radionica (fokus grupa) organizovana je za NVO sektor u Srbiji koji deluje na polju životne sredine, klime i energetske veze. Organizovan je u saradnji sa Nacionalnom konvencijom o Evropskoj uniji i prisustvovalo mu je 19 učesnika, iz 16 vodećih OCD iz različitih delova Srbije.
Projekat: „Mobilizacija i uključivanje zainteresovanih strana u proces kreiranja održive energetske politike Srbije“
Uvodno predavanje održala je Varvara Aleksić, stručnjakinja za energetiku i životnu sredinu, a zatim je uz diskusiju moderirala Maja Turković, suosnivačica ASOR-a. Bila je posvećena trendovima u energetskoj i klimatskoj politici EU, upoređivanju gde se Srbija sada nalazi, koje su obaveze država u bliskoj budućnosti, koje će biti posledice u slučaju neispunjavanja postavljenih ciljeva i koje su najbolje moguće način izbora načina za postizanje ciljeva koji se odnose na klimatske i energetske nacionalne ciljeve.

Što se tiče političkog okvira za razvoj energetskog sektora u Srbiji, u fokus grupi su razmatrane tri glavne komponente, i to:
1) U toku pregovarački proces sa EU,
2) Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i
3) Ugovor o energetskoj zajednici

Uprkos činjenici da su ta tri procesa formalno nezavisna, oni su dobro povezani i zajedno čine pokretačku snagu koja Srbiju vodi ka EU. Nakon prilično ohrabrujućeg početka 2014. godine kada je usvojena većina zakona i podzakonskih akata, svi u potpunosti usklađeni sa preporukama EU, usledio je prilično spor proces primene. Otuda je panel otvorio pitanje korektivnog mehanizma Energetske zajednice i uloge njene institucije. „Četvrti“ energetski paket EU, poznat i kao paket čiste energije, pred našim je vratima. U isto vreme, Srbija je u procesu pripreme novog pravnog okvira u energetskoj oblasti. Novi (ili izmenjeni) Zakon o energetici očekuje se u bliskoj budućnosti, a isto tako i obaveza pokretanja procesa integrisanog klimatskog i energetskog planiranja. Što se tiče ovih procesa, učesnici fokus grupe insistirali su na punoj saradnji različitih ministarstava, pre svega ministarstva energetike i ministarstva koje se bavi zaštitom životne sredine. Naglašeno je da Srbija ne bi trebalo da zaostaje za ostatkom Evrope, a sumorna ekonomija ne može biti izgovor za zanemarivanje važnih ekoloških problema.

Pozdravljena je ideja o uvođenju potrošača, agregatora i lokalnih energetskih zajednica u srpsko zakonodavstvo, kao novih učesnika na tržištu, jer ova ideja obuhvata čistu energiju, jednake mogućnosti za sve korisnike i promoviše aktivnu ulogu običnih građana u nacionalnoj energetskoj politici. Uprkos činjenici da su ove ideje dobro prihvaćene od strane organizacija civilnog društva, kao i drugih grupa zainteresovanih strana (npr. Stručna zajednica), zaključeno je da šira javnost još uvek nije obuhvaćena i da je nivo svesti veoma nizak, što naglašava potreba buduće promocije teme u široj javnosti.
Iako su neki elementi budućeg zakona o energetici već javno objavljeni, čini se da je uloga OIE i dalje potcenjena i da ostaje na „neambicioznom nivou“, znatno ispod stvarnog potencijala zemlje. Istaknuto je da je Srbija samo deo šire slike. Različite zemlje u regionu su na različitim nivoima razvoja, neke su članice EU, neke dostižu bolje stope primene OIE, a neke ozbiljno zaostaju. Mnogo jača regionalna saradnja i zajednički pristup NVO iz regiona je imperativ, kao kontrolni mehanizam donosiocima odluka u regionu. Naglašena je ključna uloga Energetske zajednice u sprovođenju regionalnih inicijativa u praksi.

 

2. Radionica - fokus grupa sa industrijskim sektorom u Srbiji

Druga fokus grupa organizovana je uz učešće programera i investitora u projektima OIE u Srbiji, u različitim fazama razvoja (od rane faze razvoja projekata do operativnih projekata). Radionica je organizovana u saradnji sa Privrednom komorom Srbije u njihovim prostorijama; Prisustvovao je 21 učesnik, naime programeri projekata vetra, sunca, malih hidroelektrana, biogasa i biomase, koji su predstavljali 17 kompanija. Diskusija koja je usledila nakon uvodnog predavanja dr Branislave Lepotić Kovačević o stanju tehnike u energetskoj politici Srbije, bila je od posebnog značaja za Projekat jer je obuhvatio praktične aspekte sprovođenja srpske energetske politike.

Mnogo kritika bilo je na račun nedostatka horizontalne i vertikalne harmonizacije zakonodavstva. Usvajanje i primena zakonodavstva EU u Srbiji trebalo bi da se obavi mnogo brže nego što je to sada slučaj, a transponovano zakonodavstvo trebalo bi da se sprovodi bez prečica. Pored toga, trebalo bi izraditi i usvojiti politike i pravne dokumente uz aktivno učešće svih angažovanih zainteresovanih strana. Štaviše, industriju treba informisati o procesu razvoja politike i zakona i usvajanju međunarodnih obaveza i sporazuma, kako bi bila svesna budućih tendencija i pripremila se za primenu, posebno uzimajući u obzir uticaj energetskih instalacija na životnu sredinu. Pravna nesigurnost je ozbiljna prepreka za ulaganja u OIE. Podvučena je neophodnost revizije koncesijskih postupaka, kao i različita shvatanja različitih zakona koji se međusobno sučeljavaju, i polagano transponovanje zakonodavstva EU, što se često upravo radi kao čista formalnost (a samim tim i primena kasni) . Pored toga, podzakonski akti su često podložni naglim promenama ili u nekim slučajevima njihovo usvajanje kasni, što znači da stupaju na snagu prekasno u procesu i stoga stvaraju barijeru za realizaciju projekata OIE. Dato je nekoliko primera koji ilustruju navedene prepreke i probleme, kao i preporuke o načinu prevazilaženja i poboljšanja ovih izazova.

Izražena je zabrinutost da ćemo u bliskoj budućnosti imati nedostatak obrazovanih ljudi i stručnjaka, kako u industriji, tako i u javnom sektoru (i komunalnim preduzećima).
Tema koja je dobila najviše pažnje odnosila se na stanje mera podrške OIE. Trenutna povratna tarifna politika ističe na kraju 2018. Ipak, nije jasno koji će se mehanizam dalje koristiti za podršku investicijama u OIE. Postoje glasine da će biti uveden aukcijski mehanizam, ali nije jasno kako će se aukcije organizovati ili bilo koji drugi detalj u vezi s tim (u odnosu na tehnologije, dizajn kapaciteta ili dizajn aukcija). Ovaj dugi period neizvesnosti sprečava i investitore i banke da podržavaju projekte OIE.

Programeri i investitori izrazili su mnogo kritika u vezi sa opšteprihvaćenim stavom da OIE predstavlja dodatno opterećenje za krajnje korisnike i obične ljude. Poslana je snažna poruka da je javna kampanja prijeko potrebna da bi se objasnile sve koristi povezane sa OIE, uključujući i one za zaštitu životne sredine.

Dio panela bio je posvećen pitanju tržišta energije, koje je sada ograničeno u okviru nacionalnih granica, a prekogranična saradnja u Jugoistočnoj Evropi smatra se obaveznom (npr. U pogledu uspostavljanja regionalnog balansnog tržišta).
Konačno, izazov je bio animirati i okupiti predstavnike industrijskog sektora koji razvijaju i / ili su realizovali projekte u oblasti OIE u Srbiji da učestvuju u takvom događaju, zbog preopterećenosti diskusijama bez konkretnih mera, mera ili zakonski predlog.

Radionicu je pratilo istraživanje sprovedeno među predstavnicima OIE industrije, čiji su rezultati korišćeni kao dragoceni input za konačni dokument.

 

3. Radionica - predstavnici donosilaca odluka

Treća fokus grupa organizovana je za predstavnike javnog sektora sa ciljem da predstavi diskusije iz prve dve fokus grupe i da naglasi nove tendencije u energetskom sektoru EU. Pravne i političke izazove Paketa čiste energije predstavila je Varvara Aleksić, stručnjak za pravo energetike i životne sredine, dok je Dalibor Muratović, direktor Odeljenja distribucije Elektroprivrede Republike Srpske, predstavio intervencije politike u pogledu integracije potrošača u mrežu. Radionica je okupila predstavnike vlasti odgovornih za sprovođenje politike i zakonodavstva u oblasti održive energije. Na radionici je bilo 19 učesnika iz javnog sektora: predstavnici Ministarstva energetike, regulatornog tela, komunalnih preduzeća i ODS-a, univerziteta i kabineta premijera.

Diskusija o integrisanom klimatskom i energetskom planiranju izazvala je zabrinutost u vezi sa koordinacijom ovog procesa, što se smatra izazovnim, posebno uzimajući u obzir da su najmanje dva ministarstva i agencije, jedno odgovorno za energetiku, a drugo odgovorno za životnu sredinu, nadležan. Pored koordinacije, pokrenuto je i pitanje kapaciteta institucija i orijentacije ka dugoročnom planiranju (ne samo do 2030, već i do 2050). Kao primer dobre prakse istaknuta je uloga Samostana gradonačelnika za energiju i klimu, kao mehanizam koji prepoznaje potencijal lokalnih i regionalnih vlasti u procesu integracije energetske i klimatske politike. Cilj ovog projekta je da poveća njihove kapacitete u ovom pogledu, kao neophodan deo pripremnih radova pre nego što energetski i klimatski planovi postanu obavezni za Srbiju, što se očekuje za 2-3 godine.

Učesnici su se složili o važnosti snažne političke volje nad ciljevima, kako bi ih ispunili. Vizija koja se razvija uključivanjem svih relevantnih zainteresovanih strana i obogaćuje sporazumom na nacionalnom nivou, a ne nameće se iz inostranstva, približila bi ciljeve zainteresovanim stranama i olakšala njihovo sprovođenje. Dalje, usklađivanje zakonodavstva, ne samo unutar energetskog sektora, već i sa drugim sektorima kao što su životna sredina i klimatske promene, oporezivanje, građevinarstvo, nabavke itd. Je presudno za sprovođenje politike.

Evaluacija trenutne politike i zakonodavstva smatra se velikim doprinosom dugoročnom planiranju. Svrha evaluacije kao načina izražavanja samo kritičkog mišljenja nije odgovarajuća. Cilj ovog procesa je da se vrati unapred, ek-ante, pogleda postavljene ciljeve, ispita da li su ispunjeni i predloži način za prevazilaženje izazova i poboljšanje sistema. Zaključci procesa evaluacije zapravo su predlozi za sledeću politiku ili pravni dokument. Uprkos tome što procena zahteva administrativna i finansijska sredstva, rezultati ovog procesa su mnogo vredniji. Da bi ilustrovali konkretan predlog za pilot ocenu, predložena je Strategija održivog razvoja Republike Srbije koja je istekla 2017. godine, jer do danas nije obnovljena, produžena ili zamenjena. U ovom konkretnom slučaju, važno je videti da li je Strategija bila uspešna, ako ne i zašto, i iz nje izvući neke zaključke kao put u budućnosti.

Konačno, predstavljanje smernica politike od strane Sekretarijata Energetske zajednice o mrežnoj integraciji potrošača dovelo je u raspravu ne samo regulatornu i pravnu perspektivu, već i tehnička pitanja. Kao ključno pitanje istaknuto je da čitav sistem integracije potrošača mora biti tržišno orijentisan, što će uzrokovati što manje izobličenja na tržištu po bilo kom pitanju. S druge strane, ključni principi određivanja cena za upotrebu distributivnog sistema od strane potrošača (isplativost i povraćaj troškova) trebaju biti zaštićeni u najvećoj meri, izbegavajući unakrsno subvencionisanje između različitih korisnika mreže. Kada je reč o izboru tehnologije, što je bila jedna od briga učesnika, svim vrstama tehnologija treba omogućiti povezivanje sa samopotrošnjama. Što se tiče kapaciteta instalacija, uobičajeno je predviđati dve vrste ograničenja, prvo ograničenje kao kumulativno ograničenje za male instalacije, koje bi se odnosile na domaćinstva i male komercijalne kupce; i drugo ograničenje koje se odnosi na instaliranu snagu pojedinačnog priključka, pri čemu je neophodno zadovoljiti osnovni princip neto proračuna - da ukupna godišnja proizvodnja potrošača bude manja od njihove godišnje potrošnje.

 

4. Radionica - završna konferencija

Završna konferencija u okviru projekta „Mobilizacija i uključivanje zainteresovanih strana u proces kreiranja održive energetske politike Srbije“ organizovana je u prostorijama Narodne skupštine Srbije u saradnji sa Nacionalnom konvencijom o Evropskoj uniji. Sa četiri istaknuta govornika koji dolaze iz Srbije i regiona: Aleksandar Kovačević, viši gostujući istraživač na Oksfordskom institutu za energetiku; Maja Turković, suosnivač ASOR-a; Milka Mumović, stručnjak za električnu energiju i statistiku Sekretarijata Energetske zajednice i Varvara Aleksić, stručnjak za energetiku i životnu sredinu, panel takođe su predviđeni kao sumiranje rezultata i zaključaka iz prethodnih panela. Rezultati projekta su ugrađeni u Završni izveštaj „Ka održivoj energiji sa civilnim sektorom i industrijom u Srbiji“, u elektronskom obliku koji se može preuzeti sa veb stranice ASOR-a (na engleskom i srpskom jeziku). Pored toga, rezultati diskusija fokus grupa biće predstavljeni relevantnim vlastima (pre svega Ministarstvu energetike i Ministarstvu životne sredine) i elektronskim putem saopšteni učesnicima svih fokus grupa.

Na završnoj konferenciji bilo je 28 učesnika sa velikim odzivom OCD iz različitih delova Srbije, članica Nacionalne konvencije o Evropskoj uniji.

Pored predstavljenih predavanja, na ovom panelu su predstavljene evaluacija uticaja i prihvatanja prethodnih panela i izvučene smernice za buduće akcije:
1) Bolja regionalna saradnja između OCD, zajednički regionalni projekti usmereni na promociju OIE u praksi, izbegavajući zastarele brošure na papiru ili plašeći TV emisije;
2) Stalna komunikacija sa vlastima, posebno u procesu izrade i usvajanja politike i pravnog okvira;
3) Usvajanje elemenata iz zakonodavstva EU i njegova potpuna primena u nacionalnom energetskom zakonu i podzakonskim aktima, ne samo formalno, već sa stvarnim uticajem u praksi;
4) potrebna je bolja harmonizacija pravnih dokumenata, vertikalno i horizontalno;
5) Negovanje kapaciteta lokalnih vlasti da budu spremne da prihvate OIE i podrže ih;
4. radionica - završna konferencija
6) Usvajanje u potpunosti preporuka EU koje potiču iz Paketa čiste energije uz podršku integrisanom planiranju klime i energije i inicijativama za integraciju novih igrača na tržišta (potrošači, agregatori i lokalne energetske zajednice);
7) Posebna pažnja i podrška lokalnim energetskim zajednicama, kao potencijalnom obliku podsticanja energetske održivosti na distribuiran način;
8) Bolja prekogranična saradnja u energetskom polju, posebno u pogledu tržišta, transporta i umrežavanja, ne samo na nivou Jugoistočne Evrope, već i dalje u vezi sa EU;
9) Pristup orijentisan na korist u zagovaranju nove energetske politike kako bi se postiglo bolje prihvatanje OIE od strane javnosti;
10) Mnogo brže promene u zakonodavstvu vezanom za energiju i klimu, posebno u oblasti donošenja podzakonskih akata. Jednom usvojeni i usklađeni sa EU, zakoni i podzakonski akti trebali bi ostati nepromenjeni duži period, osiguravajući pravnu sigurnost za bankarski sektor i investitore.