REPCONS 2 predstavlja nastavak projekta Renewable energy policy consensus". Projekat je finansiran od strane ECF (Evropske klimatske fondacije) a ASOR je nastupio kao lokalni partner u saradnji sa organizacijama NERDA iz Tuzle (Bosna i Hercegovina) i CLEAN (Crna Gora). Projekat je započet januara 2021. godine i uspešno se završio juna 2022. godine.

Barometer

Energetska tranzicija (ET) je kompleksan multi-disciplinarni transformacioni proces koji zahtijeva koordinirano učešće velikog broja društvenih aktera (eng. stakeholders). Tehnički i ekonomski aspekti transformacije su posebno složeni jer je ET bazirana na novoj paradigmi razvoja – novoj-zelenoj industrijskoj revoluciji. Stoga je uključivanje eksperata (iz industrije, operatora/regulatora, investitora te stručne i akademske zajednice) iz područja inženjerstva, ekonomije i prava ključni faktor za razumijevanje izazova i pronalaženje optimalnih rješenja u predstojećoj neminovnoj ali i poželjnoj sveobuhvatnoj transformaciji energetike. Od ekspertske zajednice se očekuje da budu pokretači promjena i da predlažu rješenja za primjenu nove paradigme razvoja energetike bazirane na principima 4D – Dekarbonizacija, Decentralizacija, Demokratizacija i Digitalizacija. Posebno je značajno da se ekspertska zajednica uključi u proces izrade Nacionalnih Energetskih i Klimatskih Planova (NECP) kao strateških dokumenata ET u periodu do 2030. godine.
Međutim, ekspertska zajednica je samo jedan od društvenih aktera u procesu dekarbonizacije. Ključni nosilac procesa ET, a posebno socio-ekonomske transformacije društva, moraju biti državne institucije (vlade i parlamenti) i državna/javna infastruktura u energetici: regulatori, operatori prenosnog i distributivnih sistema, operatori za obnovljivu energije kao i agencije/fondovi za energetsku efikasnost. Institucije moraju ne samo da stvaraju zakonsko i regulatorno okruženje za provođenje reformi nego i da progresivnim politikama i odgovarajućim mjerama potiču i podržavaju ET. Pri tome je ključno da se cijeli proces vodi na sistematičan način što podrazumjeva izradu i implementaciju ključnih planskih dokumenata dekarbonizacije: Strategije nisko-karbonskog razvoja do 2050 godine i Nacionalnog Energetskog i Klimatskog Plana (NECP) do 2030. godine. U zemljama Regiona (Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija) usvajanje ovih dokumenta očekuje se u 2021. godini. Ovi dokumenti trebaju biti usklađeni sa strateškim opredjeljenjima EU, a prije svega sa EU Green Deal-om (zelenim planom EU). Globalni cilj ET treba biti postizanje postavljenih ciljeva dekarbonizacije na ekonomski najprihvatljivi način za potrošače i poreske obaveznike. Pri tome tranziciju treba realizovati u tržišnom okruženju što podrazumjeva ravnopravan položaj svih tržišnih aktera: državnih javnih kompanija i privatnih investitora. Tek pod tim uslovima će doći do optimalne alokacije potrebnih finansijskih sredstava za realizaciju ovog procesa.
Složena i sveobuhvatna transformacija energetike zahtijeva učešće i drugih društvenih aktera: industrijskih i komercijalnih potrošača, lokalnih vlasti, akademske zajednice, nevladinih organizacija i prije svega građana. Učešće ovih aktera je posebno važno sa aspekta realizacije ET u kojoj niko neće biti zapostavljen, odnosno prilikom planiranja i realizacije programa i projekata „pravične tranzicije“. Pošto su važni principi ET decentralizacija i demokratizacija potrebno je da se naročito podrže projekti u kojima učestvuju ovi društveni akteri, kao što su projekti prozjumera, lokalnih energetskih zadruga, ESCO kompanija, projekti bazirani na javno-privatnom partnerstvu i sl. Podršku ovim projektima (na principima dozvoljene državne pomoći) treba zasnivati na energetskom paketu EU - „Clean Energy4All“.

Šta?

Postavljanje ciljeva dekarbonizacije i plan njihove realizacije prema NECP metodologiji su specifični za svaku zemlju. Pri tome svaka zemlja treba da nastoji da prema svojim kapacitetima (institucionalnom i ekonomskom razvijenošću) i potencijalima za dekarbonizaciju doprinese ciljevima EU: karbonska neutralnost u elektroenergetskom sektoru (EES) najkasnije do 2040. godine i klimatska neutralnost energetike do 2050. godine. Stoga prva faza dekarbonizacije svake zemlje predstavlja snimak stanja (SWOT analiza) energetskog sektora. U cilju sistematizacije provođenja procesa SWOT analize sa aspekta „spremnosti država“ za dekarbonizaciju kao i uspostavljanja sistema kontinuiranog praćenja (nadzora) napretka u spremnosti i efikasnosti realizacije dekarbonizacije planiran je razvoj alata/metodologije „Barometar održive energetske tranzicije“.
Ciljevi izrade Barometra održive energetske tranzicije su:
• Uspostaviti alat za kontinuirano praćenje spremnosti država i njihove efikasnosti pri realizaciji programa i projekata energetske tranzicije.
• Formirati reprezentativni uzorak za istraživanje stavova stručne, ekspertske i akademske zajednice, privatnih investitora i nevladinih organizacija o spremnosti država (institucija, industrije, privatnih aktera i građana) za provođenje dekarbonizacije.
• Promocija održive energetske tranzicije i diseminacija rezultata istraživanja pomoću pratećeg izvještaja.
Pored praćenja „napretka“ država u izgradnji kapaciteta i efikasnosti provođenja procesa dekarbonizacije ciljevi Barometra su i:
• Identifikacija najboljih praksi;
• Sistematizacija regionalnih aspekata ET;
• Identifikacija područja koja su kritična za realizaciju procesa dekarbonizacije, a koja su specifična za svaku zemlju.

Rezultati Barometra

Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija nisu spremne za uspešno vođenje energetske tranzicije, pa im preti haotično stanje „savršene oluje“ (engl. perfect storm), kada se tranzicionim procesima ne može upravljati, sa nesagledivim socioekonomskim posledicama, navodi se u izveštaju „Barometar spremnosti država za održivu energetsku tranziciju“ sa nazivom „Savršena oluja – nekontrolisana dekarbonizacija elektroenergetskog sektora Zapadnog Balkana“.
„Barometar spremnosti država za održivu energetsku tranziciju“ daje presek stanja u BiH, Crnoj Gori i Srbiji na osnovu istraživanja u kojem je svoje stavove iznelo 126 predstavnika vlada, ministarstava, parlamenata, zatim državnih regulatora, elektroprivreda, kao i privatnih kompanija, akademske zajednice, nevladinih organizacija.

Istraživanje su u toku 2021. sprovele think-tank organizacije NERDA, ASOR i CLEAR u okviru projekta REPCONS 2.0, koji je nastavak projekta REPCONS. Autori Izveštaja su Mirza Kušljugić, profesor sa Fakulteta elektrotehnike Univerziteta u Tuzli, Nikola Rajaković, profesor sa Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Damir Miljević, konsultant u oblasti energetske tranzicije iz BiH, i Miroslav Vujnović, finansijski konsultant iz Srbije.